О књизи: година / Семипалатинск. Лето 1927. Састанак Војног колегијума Врховног суда СССР-а. На оптуженичкој клупи су двојица: белокозачки атаман Аненков, који је од Колчака добио чин генерала, и његов начелник генералштаба Денисов. Из сведочења сведока произилази страшна слика монструозне самовоље Колчаковог режима, белог терора над становништвом Сибира. Суђење атаману се развија у суђење атаману – крвном детету колчакизма, које су неговали империјалисти Антанте и САД. Суди се читавој контрареволуцији. А судије – не само они који седе за судијским столом, већ цела сала, цео народ, цела држава, оптужују хиљаде људи који су мучени, закопани у песак, исецкани и стрељани у Карагачу – граду који није постојао. Оскудни судски списи показују ужасан изглед Аненковаца, људи који су изгубили идеју о вредности људског живота, за које је убиство постало забава. Од погубљења партијских и совјетских радника преко масовног терора становништва до физичког уништења 3.800 његових сарадника – то је пут атамана. А заједно са крвником Аненковим, на оптуженичкој клупи невидљиво су присутни ватрени монархисти, контрареволуционари свих боја и нијанси, који су покушали да врате точак историје уназад. И иако је сва пажња аутора усмерена на судске записе о деловању једног од најватренијих реакционара, лајтмотив књиге је идеја о неминовности тријумфа револуције. Пресуда Аненкову, као и колчакизам који га је изнедрио, изречена је много пре суђења. Књига је од интереса за широк круг читалаца.